Prenosimo kompletan tekst vidno potrešene Zorice u prevelikom bolu za majkom… Kod nje se primećuje ogromno kajanje što nije majku na vreme izvukla sa te klinike u Nišu nego je pustila u ruke neodgovornim ljudima koji su ženu sa blažim šlogom maskarirali nehumanim postupcima koji se ne primenjuju ni prema životinjama. Malo je reči koje mogu da opišu ovu bol i tugu koju je na društvenim mrežama podelila ova tužna žena. Pročitajte od reči do reči da shvatite da zdravstvo spolja ne čine lepe zgrade i oprema, već ono iznutra što je bez kontrole bezdan kome se ne nazire kraj.

“A na neurologiji u Nišu da ne ode čovek. Da ne ostavi nikako svog najmilijeg sa blagim šlogom…Tamo ih svesno puštaju da umiru lažući da im daju terapiju a oni ne udju u sobu kod takvih pacijenata satima…Ostajala sam od 14h pa do uvece skoro do 22h . ( 3 dana uzastopce kod moje majke sa blagim šlogom od ….14h pa skoro do 22h.) Niko nije ni vrata otvorio a kamoli ušao da je pogleda. I četvrtog dana kad sam poludela i otišla , pitala dežurnog dr.oko 17h. šta i kad se daje mojoj majci.. prima li hranu?

REKLA MI JE DA PRIMA SVE KROZ INFUZIJU..NA MOJE PITANJE, KAD JOJ SE DAJE INFUZIJA? REKLA JE UJUTRU I UVEČE U 8h.

 

Onda sam joj priznala da sam predhodna 3 dana sedela kod majke uz krevet ( malo zaklonjena) od 14h kad su posete pa uveče do skoro 22h i niko nije ni navirio na vrata a kamoli ušao da joj nešto da..

To sam joj odbrusila i otišla u sobu kod majke koju sam pre toga pogledala…Imala je pelenu istu danima i modre rane kao da je neko tukao a u stvari su to ožiljci od stolice koja je bila kao kamen sasušena ispod nje jer nije presvlačena uopšte..
Jezive modrice su bile a kateter pomalo nešto imao u sebi..

Svaki dan sam donosila po sedam do osam pampersa, vlažne maramice i kremu za dekubite i ništa nisam nalazila kod nje sutradan..Kao da je sve utrošeno.

Da se vratim na priču..

Nakon tri do četri minuta po mom ulasku u sobu kod majke koja je jedva disala, imala sasušena usta i krv koja je curila iz usta pomalo, videla sam da kopni svakog dana… Kao da se topila, bolje reči nestajala.

I nakon mog povratka, tj. ponovnog ulaska kod majke,utrčala je sestra ili bolničarka (ne sećam se) i izbacila me.., izgrdila me šta ću tu kad je vreme posete završeno odavno.

A predhodna 3 dana dok sam sedela do 22h skoro,niko baš niko nije ulazio uopšte…Ma nije navirio na vrata. Otišla sam plačući .. Videla sam stanje majke i znala da neće dugo..

Sišla sam do urgentne i našla dr. rodjaka..Srećom radio.. Ispričala mu i zamolila ga da učini nešto. Sutradan sam zatekla majku u još gorem stanju.

Videlo se da je navodno u venu nešto primala ali kao da je vena promašena i oko mesta uboda modro.. Braunila zabodena i toliko. Sećam se, majka je govorila i prepoznala me prvog dana kad sam otišla u posetu ( a uveče je ostavila..)

Tog momenta dok smo pričale ( a vreme posete je bilo) dve bolničarke su vezivale ruke baki iz Kragujevca u susednom krevetu jer nema ogradu. A baka svesna,priča..blagi šlog imala.

Ja sam ušla sva srećna tog prvog dana jer se majka istog momenta probudila, prepoznala me kad sam je dodirnula ..Pitala sam je zna li ko sam..Odgovorila mi normalno. Tada su me istog momenta isterale iz sobe te dve bolničarke.

U hodnik sam čekala dok je jedna ulazila, izlazila…druga je sve vreme bila u sobu. Kad su se udaljile, ja ušla, majka je spavala dubokim snom i više nikada nije oči otvorila.. Čudila sam se i posumnjala da su je uspavale. Sad sam ubedjena da jesu. Ne mogu sebi oprostiti što sam ostavila majku tu, na neurologiju novog kliničkog centra u Nišu.

Jos kad sam čula kasnije kad je kuma ostavila rodjaku tu isto i neka veza njihova je rekla ćerki te žene da ako žele da im majka poživi da je ” vade i vode” odatle odmah!
Odvele su ženu na privatnu kliniku i oporavila se. A moja majka je tu kopnila šest dana i 13maja 2025. umrla.

I dan danas se kajem što je nisam izvukla i spasila! “

 

M.D.