Bez dlake
U Srbiji, za mnoge starije ljude, bolnica više nije mesto nade, već mesto straha. U trenutku kada su im nega i pažnja najpotrebniji, sve češće se susreću sa zidom — birokratije, nehigijene, ignorisanja i tihe, ali smrtonosne, nebrige. A posledice te nebrige često su najgore moguće: infekcije, sepsa, septički šok… i na kraju – smrt.
Ovo nije senzacionalizam. Ovo su činjenice, i što je još strašnije – ljudske priče.
Slučaj koji boli: „Moju baku su ostavili da umre“
„Kada sam tog jutra pozvala hitnu pomoć, rekli su mi da ne rade posle 19 časova,“ kaže unuka žene stare 82 godine iz Leskovca. „Tri dana smo ih zvali, niko nije došao. Kada su je konačno primili, već je bila na ivici. Posle samo dva dana – umrla je od sepse.“
Porodica veruje da je njeno stanje bilo izlečivo – da je do pomoći došlo na vreme, da su je pregledali, da je neko slušao. Umesto toga, kako kažu, baka je „otpisana“ jer je stara.
Nažalost, ovaj slučaj nije usamljen.
**Brojke koje upozoravaju**
Prema izveštajima iz 2022. godine:
* Prijavljeno je gotovo **8.800 bolničkih infekcija** u Srbiji – 23% više nego prethodne godine.
* U Beogradu je čak **3.559 infekcija** bilo u bolnicama, a **skoro 20%** bile su infekcije krvi – direktan uzrok sepse.
* Od 235 podnetih krivičnih prijava za nesavesno lečenje u poslednjih deset godina, **samo 21 lekar je osuđen**.
Sepsa je posebno opasna kod starijih osoba – smrtnost kod njih može da pređe 50%. Uzrok često leži u banalnim, ali smrtonosnim propustima: infekcija iz katetera, rana koje nisu očišćene, nehigijenskih instrumenata.
**„Nisu je hteli zadržati – a sutradan je umrla“**
Slučaj iz Beograda to slikovito potvrđuje. H. S. (70) je nakon pogoršanja zdravlja odvedena u bolnicu. Njena ćerka molila je lekare da je zadrže. Odbijena je. Vratili su je kući.
Sledećeg dana, H. S. je preminula.
„Rekli su da nemaju mesta. A ona nije mogla ni da stoji. Pitala sam: zar treba da umre da biste je primili? Ispostavilo se da jeste.“
**Struka potvrđuje: sistem ne vidi starije**
„Stari ljudi su često zanemareni jer u sistemu nisu prioritet“, kaže dr Milica Nikolić‑Urošević. „Posebno u manjim mestima – ako nemaju ko da ih dovede, da ih obiđe, ostaju prepušteni sebi. I kada uđu u bolnicu, često ne dobiju potrebnu pažnju.“
U ruralnim krajevima Srbije, mnogi stari pacijenti su lečeni „preko telefona“ tokom vanrednih situacija – bez pregleda, bez praćenja, bez dijagnostike.
**Infekcije koje ubijaju – tiho i brzo**
Prema rečima epidemiološkinje dr Ljiljane Marković‑Denić, bolničke infekcije mokraćnog sistema su među najčešćima – često rezultat neadekvatne nege, kontaminiranih katetera i loše higijene. Kod starijih osoba, infekcije se brzo šire – preko krvi do svih organa.
Ako se ne prepoznaju i ne tretiraju odmah, dolazi do sepse. U sepsi, svaki sat odlaganja terapije povećava smrtnost za **7-10%**.
**Zanemarivanje koje ne boli sistem – ali boli porodicu**
Porodice u Srbiji sve češće prijavljuju nemar – ne odgovaranje na pozive, odbijanje prijema, nečiste sobe, zaboravljene terapije.
Ali pravda je spora i retka.
Advokatica Biljana Kovačević kaže:
„Sistem je napravljen tako da je porodicama jako teško da dokažu grešku. Medicinski izveštaji se pišu u korist lekara. Obdukcije se retko traže. A ljudi se boje da ‘dignu glas’ jer su emotivno iscrpljeni.“
**Zakonski mehanizmi postoje – ali ne funkcionišu**
Iako Zakon o zdravstvenoj zaštiti predviđa prava pacijenata, uključujući pravo na informaciju, negu i bezbednost – u praksi, kontrola nad zdravstvenim ustanovama je minimalna.
Medicinski inspektori su malobrojni, a bolnice često „štite svoje ljude“. Porodice preminulih se suočavaju sa zidom – i to čak i kada imaju jasne dokaze o nehigijeni, nebrizi ili zakašneloj intervenciji.
**Zaključak: Starost nije razlog da neko umre pre vremena**
Ono što se u ovim slučajevima provlači kao najstrašniji motiv jeste: *otpisivanje*. Stariji pacijenti često se više ne tretiraju kao ljudi kojima treba pomoć – već kao slučajevi koje je „priroda uzela“.
Ali to nije prirodno.
Sepsa nije prirodna. Infekcija koja nastane u prljavoj sobi, ili zbog zaboravljenog katetera, nije sudbina. To je propust. Sistem mora da odgovara – i za stare živote, jednako kao i za mlade.
**Poziv javnosti: Gledajmo, pitajmo, prijavimo**
Ne možemo više da ćutimo.
Ako imate slična iskustva – prijavite ih. Pišite medijima, udruženjima pacijenata, pokrenite postupke. Ako ćutimo, učestvujemo.
Zato što sledeći put, neko vaš može da leži u tom krevetu. A nepažnja može da ubije — brzo, tiho i bez traga.
M.D
Meni su deku koji je oficir upravo na taj nacin zanemarivanjem sredili u vojnoj bolnici u Nis-u. On je bio smesten na odeljenju neurologije imao je slog ali je mogao da govori. Nisu ga hranili nisu ga presvlacili gladovao je danima tako zapusten i na kraju je od iscrpljenosti umro! Moja majka je zvala nacelnika dr Sibina Vladejica koji nikako da se javi, vec je uvek sekretarica vesto odlagala razgovor. Svi ti pozivi i vapaji moje majke su se odigravali dok je deka bio ziv. Kupovala sam ampule koje su skupe i odnosila im do vrata intezivne nege i nisu mi davali da vidim dedu. Prava katastrofa u vojsci i koga sve ne zaposaljavaju?
Baloni u kojima se pojedini građani ove zemlje nalaze, najbrže pucaju kada je njima ili nekome njima bliskom potrebna zdravstvena nega. Imao sam sličnu situaciju i sa majkom i sa bakom, srpsko zdravstvo je nehumana mešavina bezobrazluka, surovosti i neznanja. Ljudima koji se suočavaju sa ovim mogu samo da kažem neka vam je Bog u pomoći.
Moja mama je umrla na VMA 2013 od svinjskog gripa,lekari nisu ništa uradili da joj pomognu,a mogli su. Nije lečena adekvatno nisu joj dali nikakvu terapiju ,ali zato je bila vezana za krevet. Umrla je od sepse pluća. Bez griže savesti mogu da kažem – njima na dušu. I dan danas kada prođem pored VMA nije mi dobro…
Moj otac, imao je hemoragijski moždani udar, leva strana nepokretna, velika količina se izlila u mozak, krv ušla u komore, 2 nedelje je bio na intezivnoj i borio se kao lav :hart: Bio je jako težak pacijent, stavljali ga pa skidali pa vraćali na respirator, stavili su mu i sondu prvih dana jer je izbacivao danima isto neki želudačni sadržaj. Bez obzira na sve on se dobar deo vremena budio.
Drugu nedelju je i reagovao na komande, komunicirao koliko je mogao, i dalje je bilo dosta krvi ali je nije više bilo u komorama. Dobio je i infekciju tamo, antibiotici nisu radili, danima je imao temperaturu, lekari dok su izolovali bakteriju već je bilo kasno…
Nadali smo se samo da preživi i da se stabilizuje, samo da izađe sa intezivne pa ćemo korak po korak polako da rešavamo…
Primljen je 13. aprila, preminuo je 27. aprila :'(
Strasnoo!
Jadni mi svi.Sta se ovo dogadja?
Eeeeee u Srbiji vlada veliki javašluk, moja jadna majka je svašta dozivjela sa zdravstvenim radnicima, ponizavanje, ne paznju, drzali je hladno, zednu neurdnu a onda se rane otvorile a posjete bile zabranjene navodno neki Virus zavladao a ona jadna nemocna poslije mozdanog udara 😢 Strašno kako su bahati. Doktori i sestre 🙁
Pozdrav svima. Molim vas za pomoc ko ima iskistva. Moj tata je imso tezak mozdani udar pre 7 meseci, jedva je preziveo, bio je mesec dana na Urgentnom i 5 meseci u Seltersu. Sad je kod kuce, ima fizioterapeuta i borimo se, pomera nogu, leva strana mu je oduzeta. Prognoze doktora nisu bile dobre, ali mi se nadamo da cemo da podici na stap, a da li ce uspeti, videcemo. Sad imamo problem da on uopste ne spava, ni danju ni nocu. Lekovi ne pomazu, nista ne deluje, nervozan je i depresivan, majka zbog njega ne spava uopste i nece dugo izdrzati, desice joj se nesto. U Seltersu su mu bili dali antidepresiv i ukinili. Da li neko ima slicno iskustvo? Hvala unapred, svaka pomoc je znacajna
Auu, pa nije porodica svesna situacije uopste, sa takvim stavom. Ljudi dolaze u raznim stanjima. Nekima nema boljitka, neki se ne izvuku, nekima ima boljitka. Ni polazna stanja nisu ista. Treba obicno jako puno vremena da se situacija stabilizuje i puno rada do boljitka.
Vama je stanje malte ne od juce. Kao prvo covek je preziveo i vec ima neki pomak. Ne dodajte na vatru besmislenim stavom. Sa takvim stavom necete biti zadovoljni kojim god putem da krenete. Niti postoji carobni stapic, niti ustanove sluze da budu zle, zaboga. Niti ste jedini u situaciji.
Ne seri bre. 2017te mi majka bila vezana za krevet nakon teskog sloga. Pozlilo joj jednu noc. Hitna dosla nakon 4 sata. Proveli smo u bolnici 36 sati dok su je prebacivali sa odeljenja na odeljenje. Samo za vadjenje krvi smo cekali 13 sati. Jebao sam im sve po spisku tamo koliko sam mogao a da me ne izbace. Umrla je posle 48 sati od momenta kad smo usli u bolnicu. Nrmoj da ih branis. Jebo bi im mater u picku lenju. Kakce kurac pretpostavke spasavali nekog. To je urgentni a ne jebeni kardiovaskularni hirurg pa spasava ljude.
Jebeno ne to nije njihov posao. Njihov posao je da daju jebenu dijagnozu i da proslede dalje a ne da kazu prezivecete. Zapalio bih pola medicinskog osoblja u ovoj propaloj zemlji. Vise bre od pola. 90% bih bre streljao za krsenje ljudskih prava.
Meni se život promenio Od kad mi je tata umro bukvalno su ga tretirali u Kliničkom centru u Beogradu kao psa 😢Vratili su ga kući posle operacije vezanih creva i vrlo brzo su ga pustili jer jeel te trebali su kreveti za druge bolesnike😢 ja sam ubrzo posle saznala da su u tri gospodina koja su ležala pored mog tate isto umrli kako i sumnjam od bolničke bakterije😢 u teškim mukama😢 bio je sav natečen u kom je bio ja nisam mogla da verujem šta sam videla svojim očima je l’ Mi kad smo njega vratili od kuće hitno ponovo u bolnicu čekali smo na prijemu 9:00 h To je strašno tretiraju ljude kao stoku verujte mi pakao sam preživela i od tada bolujem od teške migrene izgubila sam Zdravlje zbog sekiracije saznala sam da su još tri osobe preminule sa tatom u sobi ne znam šta da vam kažem nisam mogla da tužim doktore je l’ ništa ne bi uspela😢sut sa rogatim nemoze😢
Meni je doktor brusio zube koje nisu za brusenje da bi postavio skup rad vanil protezu dao pogresnu dijagnozu samo zato da bi vise zaradio jer to kostalo 1500 e a trebala samo da se uradi proreza od 200 e .al nije znao estetski da uradi taj rad tako su pocele sumje i nesporazumi o otkazala sa rad medjutim drugi doktori mi trazili ortopan snimak koji je bio los i jisu hteli da rad nastave vec da mi zube izvade tako sam ostala totalno bez donjih zuba osudjena da nosim nekoliko godina toralnu protezu ..da se mucim sa njom.da nisam otisla na pogresna vrata ? Ne bi dozivela nesavestan rad doktora .na meni je izvrseno krivicno delo …ne zbog neznanja slucajnosti vec zbog halapljivisti doktora .nevredi ni zalbe stomatoloskoj komori..duga je prica…to je vrzmino kolo lavirint . Da moze cak i zivot da ti bude u opasnosti da cak i posao izgubis . Cackas to..!!!!ti ulazis u mobing . Ja .mislim na sebe . Tako i vi …cackajuci to ..mozete uci u problem svog zivora svoje egistencije i da vas pogube . Al treba neko lud da se pijavi i da se tim belim mantilima stane na put .. neka nas dragi bog cuva ..
Јас сум од Скопје. На маж ми му се слошува на работа околу 15 часот, почнува да повраќа, станува црвен во лицето како семафор, колегите му мерат притисок, 180/130. Викаат Брза Помош, доаѓа лекарот и му мери притисок и сега му е нормален 120/80. Тоа е затоа што маж ми ставил нитроглицерин под јазик во меѓувреме што му го симнал притисокот. Докторот не знаел што е тоа “нитроглицерин” и само го прашал маж ми дали сака да го носат во болница да ја помине ноќта под надзор. Во ниту еден момент не препознал класични симптоми на хеморагичен мозочен удар и не му кажал дека МОРА да оди во болница, туку дали сака. Не му кажал дека е во животозагрозувачка состојба зашто не знаел дека е. Маж ми се успокоил дека сега притисокот му е добар, мислел дека имал само некоја мала криза што се решила со нитроглицеринот и бидејќи тој ден требаше да славиме негов роденден, а тој се уште не се чувствувал добро, колегите го донесоа дома (не го оставија сам да вози). Беше исцрпен, рече ќе прилегне пред да дојдат гостите и по еден час стана да повраќа, колабираше и падна во кома. По два дена на апарати, умре во болница. Не тужев зашто тоа би траело во Македонија сигурно со години, но пишав мејл во Здравствен фонд. Секако не добив одговор. Со оглед на тоа дека немаме доволно лекари во државниот сектор, па и воопшто медицински персонал како медицински сестри, се примаат на работа со секаков квалитет односно неквалитет, а и по партиска линија. Маж ми никој нема да ми го врати, ниту таткото на моето дете, којшто за среќа, барем, не е толку мал, полнолетен е. Но, да изгубиш човек (сопруг и татко) заради тотално незнаење и немарност на лекар е најболно. Лекарот има потпис од маж ми дека не сакал во болница, но овој не му кажал дека е во ЖИВОТОЗАГРОЗУВАЧКА состојба. Кој нормален човек ако лекарот му каже дека се сомнева дека е крајно сериозна ситуацијата, ќе одбие да оди во болница??? Господ нека ни е на помош! Ова се случи во април 2025. Шест месеци поминаа од смртта на маж ми. Најпаметно е сите да си читаме на интернет и да се образуваме за своето здравје односно за симптомите, еве на ChatGPT ако ги напишеш истите симптоми што ги имал маж ми, ќе ти каже дека се работи веројатно за мозочен удар…
Za mene je svet stao 12.2.2025. Sve se desilo iznenada i naglo. Moj tata. Imao je 62. g. Spotakao se, pao, malo povredio stomak. Ležao u bolnici četiri dana zbog pretraga. Skener, rendgen…sve u redu. Kad je krenuo kući, u hodniku bolnice mu se iznenada slošilo. Muka, povraćanje, gubitak daha. Posle par minuta reanimacije, dr izjavljuje saučešće. Tromb. Srce mu je puklo. 😢
A samo par minuta pre toga smo se šalili i bio je presrećan što ide kući…Sve se u meni slomilo.
Saučešće svima koji su izgubili deo sebe. 😢💔
Prdlazem da svi pogledate video coveka kome su medicinski radnici u jagodini likvidirali zenu pogresnom terapijom i koji ce ih ganjati po svim sudovima gde moze da bi Pravda pobedila! Zato su mu neophodna velika sredstva gledajte da mu pomognete. Evo linka na You Tube>>> https://www.youtube.com/watch?v=XUY5yT1-Lc4
Toliko je jasno da stariji pacijenti preko 80 godina se planski ubijaju po klinikama na jedan veoma vest nacin. Receptura je prosta: vezivanje za krevet to je prva stvar koja utice na psihu pacijenta da izgubi volju za zivotom i da mu padne imuni sistem, zatim druga je namerno zanemarivanje – ostavljaju ih usrane i upisane vise sati bez vode i hrane dok ne budu toliko iscrpljeni da jedva disu, od silnog lezanja dobijaju dekubituse i upale pluca, dok ono cime ih dokusure to je ubacivanje bolnicke infekcije u organizam mahom preko katetera od eserihije koli do drugih bakterija koje lako udju u krv i jadni ljudi dobiju sepsu i septicki sok te ih oni puste da hladno umru. Za par nedelja a nekada i dana oni su trajno eiminisani i poslati na groblje. Tesko mi je ovo sto pisem ali je veoma zalosno sto se sve gleda kroz novac!!!! Pitacete se kako? Svi preko 80 godina imaju veike penzije! Tako da PIO fond i Zdravstveni fond imaju strategiju tihe likividacije takvih penzionera sto je krajnje nehumano. Oni kazu: pa sta, dosta su ziveli oni su stari a samo stete drzavi i njenom budzetu, vreme je da odu. To su samo radili fasisti a danas kada im padnu u ruke takvi penzioneri to rade PIO i RFZ preko svojih dzelata u belom – medicinskih radnika na svim drzavnim klinikama. Drzave su takodje upletene i u otmicu malih beba i njihovu dalju prodaju… Molim sve apsolutno sve penzionere da dobro paze gde ce da se lece!!!! Kada zovete hitnu pomoc zasto vas pitaju za godine? Razmislite malo? Ovo je dobronameran tekst da ne biste izgubili glavu, vremena su se promenila i treba ih prepoznati!!!!
Majku sam izgubila greskom lekara 4. maja 2025… u crkvi smo bili za Uskrs i ona je u snu dozivela mozdani udar. Imala je pritisak 140/90, hitna je trebalo da je preveze u Svetog Savu, a doktorka, zbog rengena koji je radio samo na Klinckom, drzala je od 3 sata do 17 casova…hitan slucaj. Nastao je nesporazum sa doktorkom koja je nasilnicki zadrzala mamu na neurologiji i nije joj primenila teraiju trombolizu…imala je jake funkcije bila je svesna…ne mogu podneti jer je mogla preziveti…necu preziveti smrt majke za koju sam mnogo bila vezana i tesko cu bez nje…godine nisu vazne za roditelja, ja imam 52, a ona 71, ali je tesko. Napunila je 71. u aprilu.
Tuga, tuga i tuga….
Posle pada i 48 dugih dana borbe za zivot majke, kad su sve opasnosti prosle, odjednom komplikacija jos jedna, jos jedna zakasnela operacija sa sepsom, treca za tih 48 dana, i tu je bio kraj…..
Proslo je 18 dana, imam zenu i sina od 18. godina, nastavljam zbog njih…ali, raspadam se u svakom pogledu, ne znam da li cu imati snage za dalji normalan zivot.
Jednostavno zivim, a ne zivim, samo cekam da prodje dan i da se uspavam, budjenje je uvek isto, jezivo saznanje da je sve istina….procitao sam milion posta, i ne vidim ni tracak nade….
Venem….
Postovani, citam Vase muke i probleme i nasao sam se tu.. otac mi je preminuo kad sam imao 10 god. od infarkta, majka pre nekoliko dana od aneurizme. Imam 24 god…jedinac sam, previse sam bio vezan za majku. Polovina mene je otisla za njom, nije mi ni do cega…mnogo teski trenutci i ne znam kako cu se izboriti s time. Ako zeli neko moze me kontaktirati na mailu dragan.mihajlovic16@gmail.com, eto cisto ako se neko pronalazi u tome. Hvala
Dragi moji, nemoj te tako negativno razmisljati, niko ne zna sta ce koga snaci, ja imam 52 godine, izgubila sam rano roditelje, izgubila muza jos u 28 godina, dete mi ostalo maleno bez oca u 2. godini pa sam sebi rekla moras dalje da se boris i borila sam se, shvatila sam da su oni sada andjeli Bozji i da oni sve znaju sta mi cinimo i da nas gledaju odozgo, pa Isus je dao zivot za nas, vasi svi trebaju da zive u vasim srcima i da pricate sa njima. Svaki dan im recite kako se osecate, sta ima novo i bice lake verujte, nemojte sebe osudjivati da niste reagovali na vreme, tako je to u zivotu. Kada bi znali kada cemo pasti mi bi seli da se to ne desi, tako je to i u zivotu, to da vam ljudi nisu oslonac ili nisu vas shvatili ili razumeli, ne znaju oni te vase muke i tugu, zato se ne cudite, nikad se ne uzdajte u ljude vec u GOSPODA BOGA, SVI CE VAS NAPUSTITI, ALI BOG NIKAD. Niko nije nosio vase cipele i isao vasim putem, zato ni ne znaju za niciju bol i patnju, zato vi morate se cupati sami, uzmite knjige korisne i poucne citajte, na primer “Nista se nedesava slucajno”, “Igra andjela”, “Posavetuj me oce” i jos mnogo toga citajte na bazi psihologije. Uzmite bibliju i svi cete se duhovno sa unutrasnjim mirom osecati veoma dobro, probajte to je moj lek bio za mene, danas sam i baka tako da sam i srecna, a moji mili su u mom srcu zauvek. Ljubim vas i borite se, nemoj da jadikujete nad sobom, glavu gore DA VAS BOG I SVETA BOGORODICA CUVA SVE I PODARI SNAGE I BLAGOSLOV.
„Oca su mi u bolnici vezivali, šikanirali, a trebala mu je samo operacija creva“ “Držali su nam oca vezanog kao životinju, nisu mu dali lične stvari koje smo doneli u bolnicu, niko nam sedam dana nije govorio koja je njegova dijagnoza i stanje jer nemamo vezu, pa smo informacije pokušavali da dobijemo putem centrale, što je bio jedini način, ma prošli smo paklenu nedelju, nikad više ne idemo tamo”, revoltiran i besan priča Perica Lukić iz sela Vranić, čiji je otac sedam dana proveo u KBC “Dr Dragiša Mišović”, iz koje je, kako kaže, izašao kao pola čoveka. Na ovom linku pročitajte kompletnu tragediju koja je sramota za zdravstvo: https://nova.rs/vesti/drustvo/oca-su-mi-u-bolnici-vezivali-drogirali-a-trebala-mu-je-samo-operacija-creva/
Pre 2 godine moja majka je odvezena u bolnicu na neurologiju u Pančevu ! Vodio je nacelnik odeljenja. Bila je 3 nedelje. Ona ima slabu vaskularnu cirkulaciju i pucaju joj kapilari u mozgu ! Jako lose reaguje na sredstva za umirenje, od Bromazepama 3 mg spava citav dan. 3 nedelje je bila vezana, vodili smo je privatno na magnet. Izmedju ostalih dijagnoza ima i dijagnozu demencija alchajmer. Davali su joj Leponex 25 mg ujutru i uvece. Dan pre otpusta doktor je rekao da nabavimo antidekubitalni dusek. Na pitanje da li ima dekubite odgovorio je ne, ali je lezeci pacijent. Cerka i zet su otisli po nju, ona izlazi iz kola. Hoda. Dekubit je bio uzasan na ledjima, tretirala sam ga 3 nedelje. Psihicko stanje katastrofalno sa halucinacijama. Izbacen leponex i ona se povratila. Sve se desavalo malo pre corone. Nije mi samo jasno kako je dijagnoza demencija alchajmer, nije radila ni testove. Od pre nekoliko meseci pocela je opet da se gubi, nocu je ustajala i setala i opet imala slusne i vidne halucinacije. Odveli smo je privatno kod neurologa koji je trazio da se radi test kod psihologa i da se uradi magnet. I on je hteo da joj ukljuci Leponex, nasa konverzacija nije tekla najbolje jer je pun sebe, ali na kraju joj je prepisao Prazine uvece pola od 25 mg. Moja majka je otisla kao normalna u bolnicu a vratila se sa dvostrukom dijagnozom. Toliko !
Znate šta je u stvari tužno kod ove situacije što se Glišić šlogirao
Što će se po njega pojaviti hitna pomoć u roku od tri sekunde, u urgentnom će ga sačekati profesori medicinskog fakulteta da ga odmah operišu, i imaće sve vrhunsko.
Da se neko od nas šlogira, hitna bi bila u fazonu “uplašio si se, ne možemo da dođemo”, (dok za to vreme prolaze kroz proteste). Onda kad bi šlogiran uzeo taksi do urgentnog, tamo bi rekli “de ti je uput?” Onda bi te ostavili da šlogiran umreš u čekaonici dok doktori piju kafu.
Eto tako bi bilo.
Glišić će biti super. Oporaviće se i uživati u svojim milionima još mnogo godina. Ko zna koliko običnih, poštenih ljudi nisu preživeli jer je doktore bolela patka za njih.
Kao neko ko je prošao jako puno vežbi na kliničkom i bio dosta puta na dežurstvima tamo, ne mogu da kažem da bi te baš pustili da umreš u čekaonici, ali mogu iskreno da kažem da je često veoma bitno ko si i šta si, imaš li vezu, moć, uticaj, novac, i da od toga nažalost zavisi kvalitet pomoći koje ćeš dobiti. To je jedna od tužnih realnosti zbog koje sam odlučio da se ne bavim medicinom, bar ne u Srbiji. Neko će se sad možda od kolega javiti i kritikovati me kako dodatno narušavam sliku doktora ili poverenje koje ionako narod sve više gubi, ali po meni je najbolje reći istinu i biti iskren sa sobom i sa drugima, i treba ljudi da znaju da je loše, jer bez istine neće biti poverenja, a neće nikad ni doći do promene dokle god se guraju stvari pod tepih. Zdravstvo je, kao i svaka druga grana ovde, korumpirano do koske.
Što je tragičnije, moja informisana majka, koja je sve ovo što si napisao i gore preživela sa njenim bratom, roni suze za Glišićem. Moj pokojni ujak je na poslu doživeo moždani udar, odvele su ga kolege kod neurologa, koja je dala dijagnozu da je to premor. Sutradan ga je moj otac vozio od doktora do doktora 8 sati i na kraju je smešten na Interno na insistiranje mog oca, iako je dežurna doktorka sumnjala da je pijan. Skener glave nije mogao da se uradi jer je aparat bio u kvaru. Kad su uradili skener posle tri dana, dobio je hitan uput za Niš, gde je sutradan i imao uspešnu operaciju. Posle nedelju dana pao je u komu i za mesec dana preminuo u Nišu.
Meni je mama preminula pre 4 meseca od posledica moždanog udara (tromb) u roku od dve nedelje. Dok je bila na intenzivnoj sve je bilo super. Prebacili je na neurologiju u KCV i rekli da nije za operaciju jer je na nezgodnom mestu. Posle par dana, rečeno mi je da dugo već zauzima krevet i da spremamo papire za izlazak. Dva dana nakon toga je umrla. Agonija je trajala od 6:30 uveče, do 6:30 ujutru. Niko nije pozvao da pita da li želimo na svoju odgovornost da damo lekove za razređivanje krvi. Žena jednom bila kod lekara za 30+ godina urednog plaćenog zdravstvenog. Tužno je što sam morao da tražim vezu i došao do načelnika koji je rekao ma samo u banju, dok je žena bila jedva pokretna i što su samo gledali da je se reše. Hvala im i slava im. Oprostio sam im mnogo toga, ali mamu neću 🙂
“…u socijalizovanom zdravstvenom sistemu postoje četiri sloja.
Prvi sloj obuhvata bogate i ugledne osobe, kao što su političari, medijske ličnosti, analitičari i slično – koji ne čekaju u redu za MRI preglede ili konsultacije sa vrhunskim stručnjacima. Ove osobe žive u nekoj vrsti „Potemkinovog sela― medicinske „pokazne stvarnosti― i nikada ne smeju da padnu kroz pukotine sistema iz straha da bi mogli opisati stvarnost sistema. Oni koji su u sistemu upućuju ih na najkompetentnije specijaliste i obezbeđuju im privatne konsultacije bez poniženja sedenja u čekaonici. Ovi pacijenti zatim neizbežno dobijaju prednost u redu za lečenje i ostaju veoma zadovoljni javnim zdravstvenim sistemom jer zapravo ne moraju da se bave njegovim nedostacima, već uživaju u elitnoj privatnoj medicinskoj nezi koju finansiraju drugi.
Drugi sloj čine oni koji su deo – ili blizu – medicinske profesije. Jedan gospodin kog poznajem, psiholog, dobio je lošu vest da njegov otac ima rak debelog creva. Zato što je bio relativno blizu medicinske struke, mogao je pozvati prijatelje i odmah saznati ko je najbolji specijalista za tu bolest u gradu. Potom se predstavio tom lekaru kao prijatelj određene osobe i tako neizbežno dobio prioritet u redu. Ovaj poseban tretman pratio je njegovog oca kroz celokupnu dijagnostiku i hemoterapiju. Uvek je imao najbolje doktore i retko je čekao. To nije zato što su lekari zli ili korumpirani, već zato što je vrlo teško odbiti uslugu prijatelju – a lakše je imati i održavati prijateljstva kada možete uzvratiti usluge.
Treći sloj čine bogati ljudi bez političkih ili medicinskih kontakata koji mogu da otputuju u inostranstvo radi lečenja, u SAD ili druga tržišno orijentisana zdravstvena okruženja.
Četvrti sloj obuhvata one koji nisu istaknuti, nemaju moć, nisu bogati i nemaju kontakte u medicinskoj profesiji. Ove nesrećne duše prolaze kroz lavirint javnog zdravstva, stalno potiskivani od strane moćnijih, nesposobni da dobiju čak i trunku informacija o kvalitetu nege koju primaju. Oni čekaju sa obamrlom nadom da će sistem pružiti termin, rendgen, lečenje ili savet – izgubljeni, bespomoćni, uplašeni, neuki – sa ne više stvarnih „prava – nego zaboravljena krava u štali koja čeka antibiotike.
Pošto lekar dobija platu da vidi što više ovakvih pacijenata, on ih nestrpljivo „protrčava – kroz svoju ordinaciju, provodeći dokumentovani prosek od osamnaest sekundi slušajući njihove simptome. Najčešća opcija lečenja biće prepisivanje recepta ili upućivanje pacijenta kod specijaliste.
Postoje tri glavna razloga zašto prepisuje recept. Prvi je da pacijenta što brže izbaci iz svoje ordinacije, a ujedno prebaci najveći deo potencijalne odgovornosti na farmaceutsku kompaniju. Drugi razlog, direktno povezan sa prvim, jeste to što ga farmaceutske kompanije obasipaju poklonima, putovanjima i seminarima kako bi promovisao njihove lekove. Treći razlog je da pacijenta može vrlo brzo primiti ako dolazi samo radi obnavljanja recepta – „Da li još uvek imate iste simptome? Vrlo dobro, izvolite! – čime obezbeđuje kontinuirano visoko obračunavanje poseta.
Naravno, upućivanje pacijenta kod specijaliste takođe je vrlo brz način da ga izbaci iz ordinacije, održavajući visok obim naplate.”
Više o ovome i o drugim problemima možete pogledati u knjizi Stefana Molinjua “Praktična Anarhija”: https://markusmaki.wordpress.com/wp-content/uploads/2024/12/stefan-molinju-prakticna-anarhija_lat-1.pdf
To što si napisao je apsolutno tačno! Mnogo godina ća proći dok se ne promeni svest gradjana da lepe zgrade nisu deo moderne medicine, već zdravstveni sistem je truo iznutra!!! Da je sve sredjeno kao što nije, moglo bi i sa mnogo manje para da se živi kvaliteno, ali nažalost nije.
Treba mi vasa pomoc! Ja zivim u BG i imam 24 god. student sam, i trenutno smo u velikim problemima jer smo se susreli sa birokratijom, kako zdravstvenom, socijalnom i penzionom. A ne znamo na sta sve imamo pravo i sta treba da radimo.
Moj deda je 34 godiste, imao je tezi slog i oduzetost desne strane, bio je u Sv. Savi mesec dana pa su ga prebacili u Selters banju u Mladenovcu, tu je vec mesec dana i po pravilu on moze da se produzi za jos 2 meseca ali nacelnica je iz nekih razloga to stopirala, pa sada cekamo da vidimo sta ce da se desi.
On je polu pokretan, ne moze sam da hoda, i sada je stalno u krevetu. U banji je na tezem odeljenju gde su pokusali da mu rade fizikalnu terapiju u krevetu i samo jednom su ga prebacili u sobu za vezbe ali nije uspelo, jer on imam bronhijalnu astmu i cesta gusenja i otezano disanje. Dementant je, zna sve o ratu i 40 – 50 godine, i pamti ljude iz njegove okoline, ali ne zna da li je jeo, sta je jeo, ko ga je obilazio.
Na svako pitanje kako je, da li zeli nesto da pije, jede, samo odgovara NE ZNAM. Komunikativan je, mada sve zavisi od dana,
Ono sto mene zanima ako neko zna i moze da mi pomogne, jeste to na sta mi sve imamo zakonska prava.
Cula sam da mozemo da trazimo za
1. besplatne pelene, ali ne znamo proceduru kako (to bi nam znacilo jer mi kupujemo na 7 dana, a to je puno para + lekovi) a u banji oni medjusobno dele pelene sa drugim bolesnicima.
2. tudja nega i pomoc u iznosu od 15.000 din. ali opet kakva je procedura i gde se sve to podnosi, koja dokumentacija.
Lekar u selu gde zivi deda ga nije obisao vise od 4 godina, ne znaju ni sta je sa njima niti kako su.
A za svaku papirologiju, traze nam da idemo prvo u banju pa kod tog lekara, pa nazad u banju na komisiju, ali taj lekar u selu kaze da on nije nadlezan neurolog za to, i da njega to ne zanima, i da oni ne izlaze na teren nego da se doveze bolesnik. Samo ne znam kako oni to ocekuju da se odradi kada je nepokretan.
I bilo koje pomeranje njemu je mucno, prosli put je 3 puta povracao za pola sata voznje do opstine.
Ako neko zna nesto, molim Vas da nam pomognete. Koga god da pitamo niko nista ne prica, svi se prema starim ljudima odnose nekorektno, jednostavno ih ne znamaju, smeste ih negde i cekaju da umru.
Unapred hvala!
Ako hoćeš da ostvariš bilo kakvo pravo, spremi se na to da će to da potraje.
Ako deda može da dobije pelene, a pretpostavljam da može, mora da u izveštaju od lekara specijaliste piše da ne kontroliše sfinktere, ili inkontinencija (ne može da zadrži mokraću i stolicu). Zamoli doktora kod koji je zadužen za njegovo lečenje dok je sada u banji da napiše u izveštaju.
Ako ti to ne priznaju, onda se raspitaj u domu zdravlja na predlog kojeg specijaliste deda može da dobije pelene. To bi mogao da bude neurolog, jer će se deda verovatno kod njega lečiti kad bude došao iz banje.
Pokušajte da dobijete nalog za sanitetska kola, čak mislim da postoji neki trajni nalog koji se overava u socijalnom i onda ne mogu da vas odbiju ako zatreba npr da ga ponovo vozite u bolnicu na kojekakve preglede.
Za tuđu negu i pomoć treba da tražite upute od lekara opšte prakse, on mora da zna gde i kod koga da uputi dedu. Trebalo bi da dobije upute za tri lekara specijalista, znaće oni već za koje, i za laboratoriju.
Iz laboratorije znam da dolaze kod kuće, samo i tu postoji procedura, treba da im odneseš uput i objasniš.
Svi ti pregledi se plaćaju bez obzira da li deda ima osiguranje.
Kad sakupite izveštaje na osnovu njih doktor opšte prakse piše predlog za komisiju(ili tako nešto) i uputiće te gde treba da predaš. Milim da je to u nadležni PIO, ali, ipšak, proveri.
Onda čekate poziv od komisije, to može da traje dva meseca. Komisija će da proceni da li dedi treba tuđa nega, koji je stepen invaliditeta.
Zatim čekate rešenje komisije.
Dedu morate da vodite na te preglede, bar je tako bilo. Čak i na komisiju morate da ga odvedete, bez obzira pa makar i da je sto posto nepokretan, tako je bilo pre nekoliko decenija, i pre nekoliko godina, ne verujem da se tu nešto promenilo.
Možda deda ima još neka prava, ja sam kroz sve to prolazila pre 5-6 godina, moguće je da se nešto od tad promenilo.
Trebalo bi da postoji služba pri domu zdravlja koja ide kod kuće i pruža medicinsku pomoć ležećim bolesnicima, raspituj se svuda gde budeš išla(u slučaju da dobije dekubite, ili bilo šta, oni dođu kući i ne mora da se muči i ide u dom zdravlja) Ali, ovo ne važi za tuđu negu i pomoć, tu mora da ide na preglede.
Kakva crna tuđa nega :angry: …mojoj pokojnoj svekrvi kada se šlogirala nisu odobrili tuđu negu….mm napiše prigovor…ona umre i posle par dana stiže pismo da joj ne odobravaju tuđu negu :angry:
Stvarno je krajnje nehumano da teski i nepokretni bolesnici budu noseni na noge lenjim lekarima, umesto da bude obrnuto? Ko je osmislio ovaj zdravstveni sistem je apsolutna NULAAA!!
Moj otac se slogirao zimus… JA sam ga smestila u dom i po meni je to na zalost najbolje resenje za takav tip bolesnika ili ako imas mogucnosti da placas zenu za cuvanje (to je skuplja varijanta)…
E da ja sam isla i na lisavanje poslovne sposobnosti da bih mogla da rukovodim njegovom imovinom itd….
Gde ti je dusa da smestis rodjenog oca u dom? Jel znas kakvi su uslovi tamo, pa jos slogiran? Zasto? Ako mu se sutra nesto desi ti ces da budes kriva. Oprosti na iskrenosti, ali to je moj stav! U ovoj ludoj zemlji na Balkanu nema humanosti, to je odavno zaboravljena prica.
„Moja majka umrla je greškom lekara. Imala je karcinom grlića materice, i to je onaj tip koji je u preko 90 odsto slučajeva izlečiv. Kada je imala 37 godina, konzilijum lekara je odlučio da neće da joj vade matericu i jajnike jer će možda želeti još da rađa. Lečili su je na druge načine. Ostavili su tempiranu bombu u njoj, koja je kasnije eksplodirala. Suluda mi je ta njihova odluka, jer bi joj doktori danas sigurno odmah sve izvadili, posebno što je ona tada već imala dvoje dece. Igrali su se njenim životom i moja sestra Maja i ja ostale smo bez majke“. Moju ispovest možete da pročitate ovde klikom na link: https://nova.rs/zabava/sudbine/moja-majka-je-umrla-greskom-lekara-potresna-ispovest-rade-manojlovic-o-najtezem-periodu-u-zivotu/
Sta mislite,sta bih sve ja imao da napisem na ovu temu.Bio sam svedok katastrofalnih,uzasnih,gresaka mojih kolega,gde su ljudi gubili glave,a moglo im se pomoci.Pogresna inicijalna dijagnoza,pogresan pristup pacijentu i kraj.Bolje da ne pricam dalje,samo mi je zao nesretnika koji upadaju puni nade u pogresne ruke.Mada,ima i pacijenata,idiota bez dg.Sretno ljudi.
Pozdrav svima. Piše vam jedna ćerka koja je nedavno izgubila svoju majku krivicom i nepažnjom lekara. Želela bih da vam se obratim ovim putem i zamolim za vašu pomoć. Moja majka je prilikom rutinske operacije kuka, 7 dana nakon prestanka primanja Fraxiparina, izgubila život zbog masivnog tromba koji se javio u operisanoj nozi. Za vreme primanja istog, a ni nakon prestanka, nisu kontrolisali D-dimer koji predstavlja glavni parametar za proveru zgrušavanja krvi, niti je iko od lekara to naložio.
Takodje pošto je majka vadila krv jer je ona insistirala i zvala nadležni Dom zdravlja, niko od zaposlenih nije ni obavestio pacijentkinju da se u Domu zdravlja radi obična krvna slika koja ne kontroliše dejstvo Fraxiparina. Moja majka nije bila upućena u rizike, i komplikacije, kao ni ostale žene koje su se operisale sa njom. Nije bila pitana za porodičnu anamnezu koja bi ukazala na veći oprez u postoperativnom periodu.
Jedna zdrava i prava mlada žena, umrla je jer stručno osoblje, lekari, medicinske sestre, laboranti, nisu obratili samo malo više pažnje. Dve ćerke su ostale bez svoje majke i izgubile priliku da sa njom dočekaju sve najlepše trenutke koji su tek trebali uslediti.
Ovakvi slučajevi se guraju pod tepih, a dešavaju se često. Ja vas molim da proširite priču, i da ukoliko ima neko sa sličnim iskustvom neka mi se javi, da pokušamo svi zajedno da uradimo nešto. Nakon konsultacije sa advokatom dobile smo preporuku da potražimo ljude sa istom pričom koji su voljni, da zajedno sa nama promene ovakve propuste, jer u većini slučajeva ljudi odustanu od bilo kakve borbe jer misle da neće pobediti. Lekari se školuju da bi nas lečili i spašavali, a često tokom godina zaboravljaju svoju ulogu i cilj. Zaboravljaju da budu ljudi, i da svakog pacijenta gledaju kao individualnu osobu sa svojim geneteskim predispozicijama za odredjena oboljenja, ako ih imaju.
Hvala unapred svima.
Problem je sto u Srbiji posle lekarske greske koja je ocigledna, u snaznom stresu familija ne tuzi nikoga i na taj nacin se omogucuje da oni sto rade u zdravstvu i dalje ubijaju stare i nemocne ljude bez obzira na godine. Jos manje ce bilo ko poslati makar inaspekciju ako vec nema para da tuzi i da podnosi krivicne prijave. E zato vam je tako po bolnicama i ne nadajte se nicemu boljim a i vi cete doci na red jer nemo pormatrate A SVAKO CUTANJE JE UCESTVOVANJE!!
A koji Doktor je bio osuđen . Kod nas u Struga Doktor povadio i jajnike i jedan bubreg porodilji , i dan danas su na sudu . Ispada kao da je Doktor žrtva a ne porodilja .zamislite zdrave organe .
Колико небриге и купљених диплома!!!
Жалосно!!!
Lekari su masovno ubijali pacijente za vreme pandemije. Verovatno po nekom nalogu, sto uopste ne opravdava ni najmanje. Posete nisu bile dozvoljene, nismo smeli da imamo uvid u medicinsku dokumentaciju niti bilo kakve informacije o pacijentima, a niko nije izlazio ziv. Ovo se pogotovo odnosi na zokobnu insistuciju Slankamen. Nebriga i kompletni nemar, drzaznje pacijenata vezanih bez hrane i vode, i nedozvoljavanje poseta, rane od lezanja koje su trulite i izazivale sepsu.. A niko nikad nije odgovarao. Zato im se i sad moze da rade sta hoce.